Kako rešiti probleme u ponašanju pasa: Vodič za vlasnike - Kompletan vodič za dresuru

Dobrodošli u iscrpan vodič namenjen svim vlasnicima koji se suočavaju sa izazovima u odgoju svojih ljubimaca. Bilo da imate nemirno štene koje uništava nameštaj ili odraslog psa sa ozbiljnijim problemima u ponašanju, ovde ćete pronaći strukturisane savete i objašnjenja kako da uspostavite skladan odnos.

Razumevanje prvih meseci: Zašto štenci grizu i uništavaju stvari

Jedan od najčešćih problema sa kojima se susreću neiskusni vlasnici jeste faza kada štene koker španijela ili bilo koje druge rase počne da uništava nameštaj, cipele i tepihe. Veoma je važno zapamtiti da je pas u uzrastu od dva meseca još uvek beba. U tom periodu, štencima rastu zubići i desni ih nepodnošljivo svrbe, zbog čega je potreba za griženjem instinktivna i neizbežna. Problem nastaje kada štene tu potrebu ne usmerava na adekvatne predmete, već na ruke vlasnika ili komade nameštaja.

U prirodi, leglo i majka uče štene onome što se zove inhibicija ugriza. Kada štene prejako ugrize brata ili sestru, oni ciknu i prekinu igru, čime štene uči da kontroliše jačinu vilice. Kada se pas nađe u ljudskom domu pre desete ili dvanaeste nedelje, ta lekcija ostaje nenaučena, pa odgovornost pada na vlasnika. Iako štene ne želi da nanese bol, njegovi zubi su poput iglica i mogu izazvati nelagodnost ili povrede. Ključ je u preusmeravanju pažnje: svaki put kada pas pokuša da grize ruku, treba mu oštro reći „ne“ ili „fuj“, prekinuti svaku interakciju na nekoliko minuta, i pružiti mu odobreni predmet za žvakanje, poput gumene igračkice, plišane kosti ili specijalne žvakalice.

Kako sačuvati nameštaj i obuću od uništavanja

Jedan od najdragocenijih saveta jeste hitna poseta prodavnici za kućne ljubimce. Nabavka raznolikih igračaka - gumenih, plišanih (izdržljivih, bez sitnih delova koji se mogu progutati), konopaca i loptica - je neophodna. Problem nastaje kada vlasnik greškom daje staru papuču kao igračku. Pas ne pravi razliku između stare i nove obuće; za njega svaka patika nosi miris vlasnika i deluje kao dozvoljena meta. Izbegavajte davanje dečijih plišanih igračaka koje se lako cepaju i sadrže sundjer, jer gutanje takvih materijala može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.

Veoma je efikasno koristiti tehniku zamene. Ako primetite da pas grize nogu od stolice, ne treba ga udarati, već mu prići, umetnuti igračku između njegove njuške i nameštaja, i mahati igračkom dok se ne zainteresuje za nju. Kada počne da žvaće pravu igračku, sledi burna pohvala. Upornost je ključna reč. Psi su izuzetno uporni, ali vlasnik mora biti još uporniji. Što se ranije postave pravila u kući, manje će problema biti kada pas odraste.

Problem bežanja iz dvorišta i šetnje bez povodca

Veliki broj vlasnika se suočava sa situacijom da njihov ljubimac, čim se otvori kapija ili vrata, pobegne iz dvorišta i nestane na nekoliko sati ili dana. Ovakvo ponašanje je često instinktivno, naročito kod lovačkih rasa, ali i kod mužjaka koji osete ženku u teranju. Hormoni su izuzetno snažan okidač; pas može ignorisati sve naučene komande i pretrčati kilometre samo da bi stigao do ženke, bez obzira na opasnosti saobraćaja.

Jedna od osnovnih grešaka u vaspitanju jeste kažnjavanje psa kada se vrati kući. Pas nema vremensku percepciju kao čovek. Ako je pobegao pre šest sati i potom se vratio, a vi ga izgrdite ili istučete, on će kaznu povezati sa činom dolaska, a ne sa činom bežanja. To dovodi do kontraproduktivnog efekta - sledeći put će se još više plašiti da priđe. Povratak uvek treba nagraditi oduševljenjem, mazanjem i hranom, čak i ako ste besni i zabrinuti. Tek ako psa uhvatite na delu, u trenutku dok preskače ogradu, možete ga glasno i oštro prekoriti kako bi povezao neprijatan ton sa samim činom bekstva.

Metode sprečavanja bekstva

Za pse koji su majstori u otvaranju kapija ili preskakanju ograda, fizička prepreka je najsigurnija. Povišenje ograde ili postavljanje „nevidljive ograde“ sa specijalnom ogrlicom (koja emituje slabo upozorenje, a ne bolni šok) može biti rešenje. Druga opcija je duga sajla ili vođica razapeta preko dvorišta, što omogućava psu da trčkara bez mogućnosti da pređe granice poseda. Naravno, najvažnije je raditi na osnovnoj komandi „dodji“. Ovo se vežba sa dugim konopcem (tragom) od 10-15 metara, gde se pas poziva, a u slučaju ignorisanja, konopcem lagano privlači, uz obaveznu nagradu kada stigne. Ukoliko je pas već odrastao i tvrdoglav, trening će potrajati, ali je izvodljiv. Nije tačno da pas beži samo onima koji mu ne pružaju lep dom; nagon za parenjem ili lovom je jači i od najukusnije hrane i najveće ljubavi, sve dok se ponašanje ne koriguje doslednim treningom.

Razumevanje ozbiljnih problema: Agresija i povrede vlasnika

Postoje situacije koje prelaze okvire nestašluka. Kada dođe do incidenta gde pas ujede svog vlasnika, bez obzira da li je to bilo iz straha, zbog preusmerene agresije ili dominacije, to je alarm za uzbunu koji se ne sme ignorisati. Nije dovoljno reći „nije me hteo, slučajno me je gricnuo“. Ovo je naročito opasno kod velikih, snažnih i potencijalno dominantnih rasa, kao što su neki službeni psi. Iako je pas možda bio prepadnut vriskom prolaznica i refleksno se okrenuo, činjenica da je povredio onoga ko ga vodi ukazuje na nedostatak kontrole i socijalizacije.

U trenutku stresa ili afekta, pas ne razmišlja racionalno kao čovek. Ako vi vučete povodac unazad, a on kreće napred, može se okrenuti i zgrabiti prvo što ga sputava, uključujući i deo tela vlasnika, jer ga doživljava kao deo kočnice. Takav pas zahteva hitnu intervenciju profesionalnog dresera i kinologa. Nije dovoljno samo ga maziti i nadati se da se neće ponoviti. Kod ovakvih pasa, dominacija i pravila moraju biti postavljeni „na oštricu noža“ - čovek je taj koji odlučuje o resursima, hrani, ulasku i izlasku. Vlasnik mora biti stabilan vođa čopora, bez pribegavanja surovoj sili, ali sa čvrstom i nepokolebljivom energijom. Ubijanje psa iz pištolja, što se, nažalost, može čuti u nekim pričama, nije rešenje, već odraz potpunog ljudskog neuspeha. Pas nije stvar; ako vlasnik ne može da ga obuzda, postoje specijalizovani azili, dreseri ili odgajivačnice koje mogu preuzeti brigu, jer je i najproblematičnije ponašanje obično posledica ljudske greške, bilo u odabiru rase, bilo u ophođenju.

Kako rešiti povlačenje i nered na povodcu

Šetanje psa koji vuče kao lokomotiva je iscrpljujuće i opasno. Za pse koji konstantno vuku, preporučuje se upotreba davilice (metalnog lanca za obuku), ali isključivo uz pravilno korišćenje. Davilica treba da bude postavljena visoko, iza ušiju, a povodac kratak. Kada pas krene da vuče, neophodno je kratko i oštro cimnuti uz komandu „pored“ ili „noga“. Cilj je da pas hoda uz levu nogu vlasnika, prateći ritam, bez zatezanja. Kada je uz nogu i opušten, sledi nagrada u vidu poslastice i pohvale. Ovo zahteva mnogo strpljenja i ponavljanja, ali je izuzetno delotvorno, naročito ako se počne dok je pas mlad.

Veoma je korisno i korišćenje poslastica kao mamca. Držite komadić šunkarice ili sira u levoj ruci, tik uz nogu, kako bi pas bio fokusiran na vas i vaš džep, a ne na ostale prolaznike ili pse. Dresura putem pozitivnog potkrepljenja je uvek najbolji izbor. Psa ne treba vući i daviti iz besa; svaki potez mora imati svrhu, a svaki uspeh mora biti nagrađen. Vremenom, poslastica postaje sve ređa, a pohvala i tapšanje postaju dovoljna nagrada.

Uspostavljanje rutine za higijenu u stanu

Malo štene, naročito ono uzeto pre vremena, ne može da kontroliše bešiku i creva. Učenje obavljanja nužde na pelene ili novine je proces. Potrebno je predvideti kada štene ima potrebu - obično odmah nakon buđenja, posle jela i posle igre. U tim trenucima, štene se nosi na predviđeno mesto i strpljivo se čeka. Ako se upiški na pod, ne gura mu se njuška u mokraću i ne udara se. To samo stvara strah i nepoverenje. Dovoljno je samo pokupiti mokraću papirićem i preneti je na pelenu, kako bi pas po mirisu povezao gde treba da ide. Kada obavi na pravo mesto, sledi slavlje i nagrada.

Greške su deo učenja. Ako pas obavi nuždu na tepih, to mesto treba oprati deterdžentom koji eliminiše miris (sirće je odličan prirodni neutralizator), jer će u suprotnom pas ponovo tražiti to mesto. Problem nastaje kada pas počne da se skriva iza garniture. To je znak da zna da to ne sme, ali još uvek nije shvatio gde treba. Tada treba pojačati nadzor i smanjiti prostor u kojem se štene kreće, koristeći ogradice (puppy pen). Kada poraste i primi sve vakcine, prelazak na obavljanje nužde napolju je prirodan tok. Psi su čiste životinje i retko će prljati svoj životni prostor.

Opasnost od „male batine“ i bolji metodi korekcije

Često se može čuti savet: „lupi ga po njušci“ ili „izudaraj ga papučom“. Iako je namera možda dobra, ovakvi metodi su rizični i često promašuju poentu. Njuška je psu najosetljiviji deo tela i udarac po njoj može izazvati bol, strah i defanzivnu agresiju. Pas može shvatiti da ne sme da radi određenu stvar samo dok ste vi prisutni, a čim okrenete leđa, on nastavlja. To znači da nije naučio pravilo, već se samo plaši kazne. Mnogo efikasnija metoda je ona koju koriste majke u leglu: hvatanje za kožu na vratu, kratko protresanje i čvrst glas. Ovo simulira autoritet bez nasilja.

Kod skakanja na ljude, okretanje leđa je standardna taktika. Ako pas i dalje skače na leđa, blago podizanje kolena tako da dodirne grudi psa (ne udari, već napravi neprijatnu barijeru) uči ga da skakanje nije prijatno. Cilj nije da se pas povredi, već da nauči da su četiri šape na podu jedino prihvatljivo ponašanje prilikom pozdravljanja. Ključ je u doslednosti cele porodice; ako ga jedan član grdi jer skače, a drugi ga zove i bodri da skoči, pas će biti zbunjen i neće naučiti lekciju.

Odabir rase prema načinu života

Veliki deo problema nastaje kada se ljudi zaljube u izgled psa, ne razmišljajući o njegovoj nameni. Kupovina snažnog radnog psa, uzgajanog za čuvanje objekata ili službene zadatke, i njegovo držanje u stanu bez treninga, pravi je recept za katastrofu. Takve rase zahtevaju ogromnu fizičku aktivnost, mentalnu stimulaciju i čvrstu ruku. Ako zbog posla nemate vremena da satima radite sa psom, ako nemate uslova za istrčavanje ili ako vam je pas samo ukras, odlučite se za manje zahtevnu rasu. Ne postoji loš pas, postoji samo nespojiv stil života vlasnika i genetske predispozicije psa. Kada dođe do ujeda ili bekstva, to je skoro uvek simptom ljudskog propusta u proceni ili vaspitanju.

Psi koji su nepredvidivi ili pokazuju znake asocijalnosti nisu izgubljeni slučajevi. Uključivanje u školicu za pse, gde se uz pomoć dresera uči i vlasnik i pas, može drastično da popravi situaciju. Najbolji rezultati se postižu kada vlasnik aktivno učestvuje, jer pas mora da nauči da sluša vas, a ne dresera. Ako vi ne naučite kako da komunicirate sa svojim ljubimcem, sve pare date dreseru biće uzaludne.

Razvoj kroz faze života

Važno je razumeti da psi, poput ljudi, prolaze kroz razvojne faze. Period od rođenja do četiri meseca je faza socijalizacije. Od četiri do šest meseci počinje faza ispadanja i rasta stalnih zuba, kada je potreba za žvakanjem ponovo na vrhuncu. Tu opet pomažu smrznute krpe, specijalne kosti od goveđe kože ili hladne žvakalice. Period između šest i osamnaest meseci je pseći pubertet. Tada i najposlušniji pas može da „zaboravi“ sve naučeno, da počne da beži i da testira granice. To je period u kojem mnogi vlasnici pogreše - ili popuste jer im je „žao“, ili postanu previše grubi. Potrebno je ostati dosledan i pregurati ovu fazu sa strpljenjem.

Odrasli pas, star oko dve do tri godine, dostiže punu mentalnu i fizičku zrelost. Ako ste do tada uložili trud, dobićete mirnog, odanog i poslušnog saputnika. Ako ste preskakali osnovne lekcije, dobićete dominantnu životinju od 40-50 kilograma sa kojom je izuzetno teško izaći na kraj. Zato je prevencija majka mudrosti: pravilna socijalizacija, dresura i jasna hijerarhija su ključ za zdrav suživot.

Praktični trikovi za svakodnevne izazove

Za pse koji grickaju creva, žice i gajtane po kući, jedino rešenje je sklanjanje tih predmeta izvan domašaja, dok se ponašanje ne koriguje. Za one koji reže kada im se uzme hrana ili loptica, treba raditi vežbe razmene: prići im sa boljom poslasticom, razmeniti, pa vratiti. Tako uče da ljudska ruka u blizini hrane znači nešto dobro, a ne pretnju. Ako pas divlja u šetnji i juri automobile, neophodno je smiriti tempo i obavezno nositi povodac dok se komanda „stani“ ne usvoji do savršenstva. Svaka šetnja je prilika za trening, a ne samo za obavljanje nužde.

Zapamtite, vaspitanje psa je maraton, a ne sprint. Ne postoji magični sprej ili pilula koja će preko noći stvoriti savršenog ljubimca. Potrebno je vreme, strpljenje i mnogo ljubavi. Ali, nagrada za sav uloženi trud je prijatelj za ceo život, koji će vas bezuslovno voleti, čuvati i pratiti na svakom koraku. Zato, posvetite se svom psu, potražite savet stručnjaka kada je to potrebno, i uživajte u svakom trenutku provedenom sa svojim krznenim članom porodice.