Kako poboljšati koncentraciju i organizovati učenje za maksimalne rezultate

Svi dobro znamo onaj osećaj kada sednemo za knjigu sa najboljom namerom, a onda provedemo sate buljeći u istu stranicu dok nam misli lutaju na desetu stranu. Borba sa koncentracijom je univerzalno iskustvo, posebno kada se ispitni rokovi nadviju nad glavom, a gradivo deluje beskonačno. Bez obzira da li ste u prvoj, drugoj ili desetoj smeni učenja, frustracija kada mozak jednostavno ne želi da sarađuje je ogromna. Često se osećamo kao da smo jedini koji se muče, dok drugi oko nas, čini se, sve rešavaju sa lakoćom. Međutim, istina je potpuno drugačija - iza svake uspešno položene teške oblasti stoji sati i sati rada, ali i pametne strategije koje taj rad čine podnošljivim.

Jedna od najčešćih tema o kojoj se priča kada se povede razgovor o efikasnom učenju jeste pitanje optimalnog vremena. Da li ste ranoranilac koji ustaje u pola osam i hvata zalet dok je sve još tiho, ili ste noćna ptica koja najbolje pamti posle ponoći? Neki imaju utisak da im je jutro najproduktivnije jer su tada naspavani i odmorni, dok drugi tvrde da im koncentracija uveče, posle sedam ili osam sati, bude na vrhuncu, ali samo do dva ujutru, kada naglo padne. Ima i onih koji jednostavno ne mogu da funkcionišu u periodu od dva popodne do pet, kada im se organizam prirodno gasi i traži odmor. Ključ je u tome da ne postoji magično vreme koje odgovara svima, već je potrebno da prepoznate svoj bioritam i da ga maksimalno iskoristite. Ako ste svesni da vam ujutru treba sat vremena samo da se razbudite i da ne možete ni da se potpišete kako treba, nemojte se siliti da tada učite najteže zadatke. Ostavite to za period dana kada vam je energija prirodno viša.

Fizička aktivnost se izdvaja kao jedan od najmoćnijih saveznika u borbi za bolju koncentraciju. Kada se vratite iz šetnje, kao da ste napunili baterije. Nije retkost čuti da je lagana šetnja od dvadesetak minuta, čak i po hladnom vremenu, dovoljna da se krv u mozgu ubrza i da se osećate spremno za nove akademske pobede. Problem nastaje kada vremenski uslovi ne dozvoljavaju izlazak napolje, pa se pitamo kako da se pokrenemo. Tada u pomoć priskaču male stvari: par čučnjeva, otvaranje prozora da uđe svež vazduh, ili jednostavno šetanje po sobi. U kombinaciji sa hidratacijom - čašom vode ili nezaslađenim čajem - ove mini pauze mogu da vas razbude bolje nego bilo koji energetski napitak. Mnogi potvrđuju da im je nakon uvođenja kraćih fizičkih pauza na svakih četrdeset i pet minuta učenja, produktivnost značajno porasla.

Organizacija dana i planiranje su dvosekli mač. S jedne strane, bez plana se lako izgubimo i na kraju dana shvatimo da nismo ništa uradili. S druge strane, preterano planiranje, ono manijakalno zacrtavanje normi tipa "danas moram preći tačno pedeset strana", može biti najveći neprijatelj učenja. Umesto da se fokusiramo na suštinu onoga što čitamo, naš um je opterećen brojevima i osećajem panike ako zaostajemo. Zbog toga se često dešava da ceo dan provedemo u grču, gledajući u knjigu, a zapravo ništa ne naučimo. Mnogo je efikasnije postaviti realne ciljeve i fokusirati se na kvalitet naučenog, a ne na kvantitet pređenih stranica. Ponekad je bolje preći sedamdeset odsto gradiva pošteno i sa razumevanjem, nego histerično preletati celokupnu materiju i na kraju ne znati ništa. Jer, kada dođete na ispit, mnogo je veća šansa da će vam se posrećiti sa onim što zaista znate, nego da se oslonite na sreću sa informacijama koje ste samo ovlaš pročitali.

Poseban problem predstavlja onaj osećaj gađenja i ogromnog umora kada vam se knjiga smuči. Dolazite u fazu kada biste radije očistili ceo ormar, gledali u tačku na zidu ili radili bilo šta drugo, samo da ne otvorite skriptu. Ovo je psihološki zid koji se javlja kada smo premoreni ili kada je motivacija na izdisaju. Tada je ključno ne kalkulisati i ne razmišljati previše. Samo sednite i počnite. Istina je da je u početku užasno teško, ali nakon pola sata, kada se uživite u materiju, stvari postaju lakše. Trik je u tome da prevarite mozak i obećate mu da ćete učiti samo deset minuta. Kada tih deset minuta prođe, obično ste već dovoljno zagrejani da nastavite. Takođe, izuzetno je važno napraviti pauzu od pet do deset minuta na svakih sat vremena. Za to vreme ustanite, protegnite se, popijte gutljaj vode, odmorite pogled. Konstantno sedenje i buljenje u tekst bez pauze dovodi do zasićenja i naglog pada koncentracije.

Velika prepreka na koju mnogi nailaze jeste sindrom "sve ili ništa". To je ona situacija kada vam padne na pamet da odustanete od ispita pet ili šest dana pre roka, jer smatrate da niste sve naučili perfektno. Često se dešava da zbog tog perfekcionizma propadne sav trud koji ste uložili prethodnih nedelja. Važno je postati svestan činjenice da se nikada ne može sve znati. Na fakultetu nije kao u srednjoj školi, gde se tačno zna šta je diktirano i šta se očekuje. Ovde dobijamo hiljade strana literature i od nas se očekuje da izvučemo suštinu i složimo priču. Nikada se ne zna šta vas može snaći na ispitu. Dešavalo se mnogima da izvuku pitanje koje nisu baš najbolje spremili, pa su iz "malog mozga" izvlačili informacije, povezivali sa drugim predmetima i na kraju položili. Zato je zlatno pravilo: nikada ne odustajte pre nego što probate. Ako ste par puta pročitali, nešto ste čuli na predavanju, nešto možete iskoristiti iz drugih oblasti - sve je to znanje koje vam može doneti prolaznu ocenu. Strah od profesora ili od neuspeha je iracionalan saveznik koji vas samo koči. Treba ga se osloboditi i izaći na ispit, jer se trud koji ste uložili neće poništiti, a možda vas baš posluži sreća.

Postavlja se i pitanje kako se naterati da učite neki ispit koji vam je skroz nezanimljiv. Ovo je muka svakog studenta. Kada vas mrzi strašno i umorni ste od predmeta, a znate da je povezan sa nečim što vas možda više zanima, najbolje je pronaći sponu. Pokušajte da osvestite zašto vam je to gradivo potrebno i kako se uklapa u širu sliku vašeg obrazovanja. Ako je materija suvoparna, potražite drugačije izvore. Ponekad je objašnjenje na internetu ili u drugoj knjizi mnogo jasnije i zanimljivije nego u zvaničnoj literaturi. Takođe, učenje u grupi ili sa prijateljem koji je u sličnoj situaciji može biti neverovatno korisno. Kada zapne, kada vam ništa nije jasno, razgovor sa nekim ko prolazi kroz isto može da vam otvori oči. Objašnjavanje gradiva jedni drugima je jedna od najefikasnijih metoda pamćenja, jer dok pokušavate da formulišete rečenicu, vi zapravo učvrstite sopstveno znanje.

Higijena sna i životne navike imaju direktan uticaj na kognitivne sposobnosti. Mnogi od nas vode bitku sa kasnim leganjem i kasnim ustajanjem. Čitav dan se pretvori u neisplanirani haos: malo se jede, malo visi na društvenim mrežama, popodne se drema, a uveče se uhvati zalet za učenje. Ovaj začarani krug je izuzetno teško prekinuti, ali je moguće uz malo discipline. Ustajanje u ranim jutarnjim časovima, na primer oko sedam, i leganje pre ponoći, čini čuda za organizam. Iako je primamljivo ostati budan do duboko u noć, istraživanja pokazuju da se mozak najbolje odmara u satima pre ponoći. Kada se telo naspava, spremno je za nove podvige. Naravno, lakše je reći nego učiniti. Ako ste noćni tip, ne možete odjednom postati ranoranilac. Tranzicija mora biti postepena. Probajte da svaki dan pomerite vreme buđenja za pola sata ranije. Izbegavajte ekrane pred spavanje jer plavo svetlo ometa lučenje melatonina. Umesto da gledate film do dva ujutru, probajte da čitate knjigu ili slušate opuštajuću muziku. Već nakon nedelju dana primetićete koliko vam je dan duži i koliko više stižete da uradite.

Ishrana takođe igra veliku ulogu. Kada smo pod stresom, posežemo za brzom hranom, slatkišima i kofeinskim napicima. Iako kafa, zeleni čaj ili čokoladica mogu trenutno da podignu nivo energije i raspoloženja, često dovode do naglog pada šećera i još većeg umora. Mnogo je bolje fokusirati se na redovne, uravnotežene obroke. Sveže voće, povrće, orašasti plodovi i dovoljna količina vode su gorivo za mozak. Kada se zdravo hranite, osećate razliku. Umor je manji, a koncentracija stabilnija tokom celog dana. Neki čak praktikuju da popiju sok od ceđene pomorandže ili pojedu neku voćku tokom pauze za učenje, što ih osveži i razbudi bolje od bilo čega drugog. Ne treba zaboraviti ni na ishranu tokom samog ispitnog roka. Umesto da živite na pecivima i namazima, planirajte unapred. Skuhajte veću količinu obroka koji se lako podgreva, kako vam kuvanje ne bi oduzimalo dragoceno vreme koje možete iskoristiti za odmor ili učenje.

Kada govorimo o samim tehnikama pamćenja, metoda "zatvori knjigu i pričaj priču" je neprevaziđena. Dok čitamo, često imamo utisak da sve znamo i da nam je sve jasno. Međutim, kada zatvorimo knjigu i pokušamo da reprodukujemo ono što smo pročitali, shvatimo koliko zapravo ima rupa u našem znanju. Zato je neophodno da se stalno preslišavate. Možete to raditi sami naglas, možete se snimati pa preslušavati, ili još bolje, naći nekoga ko će vas saslušati - čak i ako ta osoba ne razume ni reč onoga što govorite. Sama činjenica da morate da artikulišete misli tera vaš mozak da stvori jasnije neuronske veze. Pisanje beleški svojim rečima, podvlačenje ključnih reči u više boja i pravljenje mapa uma su vizuelne tehnike koje pomažu da se ogromna količina informacija struktuira i učini preglednijom. Kada gradivo deluje kao jedna velika siva masa nepovezanih činjenica, panika je neizbežna. Kada ga razdvojite na celine, definicije i nabrajanja, ono postaje mnogo lakše za varenje.

Naravno, ne smemo zanemariti ni spoljne faktore. Mesto gde učite je od ključnog značaja. Učenje u krevetu ili u sobi u kojoj inače spavate i odmarate se, šalje mozgu konfuzne signale. On povezuje to mesto sa opuštanjem, a ne sa intenzivnom mentalnom aktivnošću. Zato je idealno imati odvojen radni sto ili otići u čitaonicu. Bilo da je to univerzitetska biblioteka, narodna biblioteka ili fakultetska čitaonica, sama atmosfera tišine i pogled na druge ljude koji vredno rade ima neverovatan motivacioni efekat. Kada ste u okruženju gde svi uče, stvara se osećaj kolektivnog rada i mnogo je lakše odupreti se iskušenju da proveravate telefon. Ako ste kod kuće, potrudite se da vaš radni prostor bude čist i bez stvari koje vam odvlače pažnju. Držite telefon u drugoj sobi ili koristite aplikacije koje blokiraju pristup društvenim mrežama i sajtovima koji vam kradu vreme. Isključivanje iz digitalnog sveta na određeno vreme je jedna od najboljih stvari koje možete da uradite za svoju koncentraciju.

Ponekad je izvor dekoncentracije dublji i potiče od ličnih problema, porodičnih situacija ili zdravstvenih tegoba. Kada vam je glava prepuna briga, nemoguće je fokusirati se na suvopravne činjenice. U tim trenucima je važno biti nežan prema sebi. Nemojte se kažnjavati time što niste produktivni. Ponekad je najbolja stvar koju možete da uradite za sebe da uzmete slobodan dan, odete u prirodu, isplačete se ili popričate sa nekim. Siljenje sebe da učite kada ste pod teškim emotivnim pritiskom često se završi tako što provedete ceo dan nad knjigom, a ne zapamtite ništa. Bolje je odspavati sat vremena, prošetati ili se baviti nečim što vas opušta, pa se onda vratiti učenju odmorni. Blokade su normalne i dešavaju se svima. Razlika između onih koji polože i onih koji zapadnu u još dublju krizu je u tome kako se nose sa tim blokadama. Oni koji prihvate da je to prolazno stanje i dozvole sebi mali predah, oporave se mnogo brže.

Što se tiče same strategije izlaska na ispit, posebno kada su u pitanju obimne oblasti poput književnosti, prava ili nekih tehničkih nauka, važno je imati na umu da profesori često traže razumevanje, a ne reprodukciju napamet naučenih rečenica. Kada se suočite sa pitanjem koje vam deluje nepoznato, ne blokirajte se. Pokušajte da ga povežete sa nečim što znate. Ako su u pitanju esejska pitanja, važno je da tekst ima smislenu celinu, čak i ako niste sigurni za svaki detalj. Mnogi su se susreli sa situacijom da su na ispitu iz matematike ili fizike napravili glupe greške zato što su bili pod pritiskom, iako su kod kuće znali sve. Zato je simulacija ispita kod kuće, uz ograničeno vreme, odličan trening za smanjenje treme. Kada odete na ispit, dajte sebi dozvolu da ne znate baš sve. Niko ne očekuje da budete enciklopedija. Fokusirajte se na ono što znate i dajte sve od sebe. Čak i ako ne položite iz prvog puta, to nije kraj sveta. Svaki izlazak na ispit je dragoceno iskustvo - upoznajete način na koji profesor postavlja pitanja, vidite gde su vam slabe tačke i sledeći put ste mnogo spremniji.

Na kraju, sve se svodi na mentalni sklop. Kada ustanete i kažete sebi: "Ja hoću, ja mogu, ja sam car", to nije samo prazna fraza. To je postavljanje pobedničkog stava. Uporedite se samo sa sobom. Nije bitno da li je vaš kolega genije koji sve razume na predavanjima i ispravlja asistente. Vi ste tu da učite za sebe, da steknete svoje znanje i da završite svoj fakultet. Kompleksi i poređenje sa drugima su najbrži put ka gubitku motivacije. Okružite se ljudima koji vas podržavaju, bilo da su to kolege sa kojima delite muku, bilo da su to prijatelji i porodica. Podelite svoje brige, tražite pomoć kada vam je potrebna i ne stidite se svojih padova. Svako ko je ikada uspeo u nečemu, doživeo je i neuspehe. Važno je samo ne stati. Svaki dan je nova prilika da sednete za sto i date sve od sebe. I zapamtite, kada dođe trenutak da položite taj ispit koji vam je mesecima visio nad glavom, osećaj olakšanja i ponosa je neprocenjiv i vredan svakog uloženog truda.