Bezbednost i zdravlje na radu - sve što treba da znate o stručnom ispitu, zapošljavanju i perspektivi

Kako postati lice za bezbednost i zdravlje na radu - kompletan vodič

Poslovi bezbednosti i zdravlja na radu (BZR) godinama su bili zapostavljeni, ali se poslednjih godina situacija značajno menja. Zbog sve strožih propisa, povećane svesti poslodavaca i konstantnog usklađivanja sa evropskim standardima, ova oblast postaje jedno od najperspektivnijih i najtraženijih zanimanja na domaćem tržištu. Bez obzira da li ste student, neko ko traži prekvalifikaciju ili osoba koja već radi u nekoj ustanovi i želi da proširi kvalifikacije, ova profesija nudi stabilnost, raznolikost i pristojan prihod.

Međutim, put do zvanja lica za bezbednost i zdravlje na radu nije uvek jasan. Često se na forumima i u neformalnim razgovorima može čuti mnoštvo nedoumica: da li može neko sa srednjom školom da polaže, koliko košta ispit, koliko se čeka na termin, da li su dovoljne skripte i kako izgleda procena rizika. Upravo zato smo pripremili opsežan tekst koji će odgovoriti na sva ta pitanja - bez suvoparnih paragrafa, ali sa konkretnim, proverenim informacijama.

Ko uopšte može da se bavi ovim poslom?

Dugo je vladalo uverenje da poslove bezbednosti na radu mogu obavljati isključivo inženjeri tehničke struke. Istina je složenija. Trenutni zakonski okvir omogućava da stručni ispit polažu kandidati različitih obrazovnih profila - od onih sa završenom srednjom školom do akademaca. Ključni uslov je položen ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova lica za BZR. Nakon toga, fizičko lice može da radi u konkretnom preduzeću, bilo kao zaposleni ili angažovani saradnik.

Ipak, postoji važna razlika. Ukoliko želite da se zaposlite u agenciji za bezbednost i zdravlje na radu, zakon postavlja dodatne zahteve. Agencije moraju imati licencu, a odgovorno lice u njima obično mora posedovati visoko obrazovanje iz tehničko-tehnoloških, medicinskih ili srodnih nauka. Dakle, fakultet nije obavezan za rad u jednoj firmi, ali jeste velika prednost za rad u specijalizovanim službama ili za vođenje agencije.

Takođe, često se pominje i novi zakon koji će, prema najavama, dodatno urediti oblast. Prema preliminarnim informacijama, planirano je uvođenje licence koja bi obnavljala na svakih pet godina, uz obavezno prikupljanje bodova kroz edukacije. Time bi se podigao nivo stručnosti i sprečilo da poslove obavljaju lica bez kontinuiranog usavršavanja. U svakom slučaju, budućnost ove profesije kretaće se u pravcu većih standarda, što je dobro za sve koji se ozbiljno bave ovom oblašću.

Šta obuhvata stručni ispit i kako se prijaviti?

Ispit predstavlja ozbiljan poduhvat - nije ga moguće položiti bez temeljne pripreme. Organizuje ga nadležna uprava, a termini se zakazuju otprilike jednom mesečno, u zavisnosti od broja prijavljenih kandidata. Nakon prijave, koja se podnosi poštom ili lično, na kućnu adresu stiže poziv najmanje petnaest dana pre zakazanog datuma. Čeka se u proseku od mesec do dva meseca, ali period može biti i duži ukoliko je velika gužva.

Cena ispita za praktičnu osposobljenost za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu iznosi nešto više od dvanaest hiljada dinara, plus administrativne takse. Ukupni trošak se kreće oko trinaest do četrnaest hiljada, ne računajući literaturu i eventualne pripremne kurseve.

Struktura ispita je višedelna i traje ceo dan. Kandidati prolaze kroz četiri usmena ispitivanja i jedan pismeni deo. Uobičajena šema izgleda ovako:

• Prvi deo - međunarodni izvori i zakon o BZR: pitanja obuhvataju konvencije MOR-a, ugovore o osnivanju EU, Ustav, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. Očekuje se poznavanje prevencije, inspekcijskog nadzora i obaveza poslodavca.
• Drugi deo - radno pravo i socijalno osiguranje: Zakon o radu, penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstvena zaštita, godišnji odmori, diskriminacija, beneficirani staž. Ovde se pokazuje razumevanje prava zaposlenih.
• Treći deo - izrada pismene procene rizika: kandidat dobija konkretno radno mesto (na primer, automehaničar, tesar, konobar) i ima dva sata da napiše akt o proceni rizika, koristeći jednu od priznatih metoda. Od nedavno je zabranjeno korišćenje pune literature, ali su dozvoljeni spisak opasnosti i štetnosti i odabrana metodologija. Zbog toga je preporučljivo doći sa već pripremljenim primerima.
• Četvrti deo - usmeni: pravilnici i procena rizika: ovo se često deli na dva ispitivača. Prvi ispituje iz pravilnika o proceni rizika, opasnostima, štetnostima i merama prevencije, a drugi postavlja pitanja iz konkretnih pravilnika - građevinarstvo, električna energija, buka, vibracije, azbest, prva pomoć, skele, lična zaštitna sredstva. Pitanja su precizna i zahtevaju detaljno poznavanje brojeva, graničnih vrednosti i procedura.

Obično se prvog dana obavi ceo postupak, a drugog dana sledi polaganje za preostale kandidate. Prolaznost na prvom delu je visoka - oko osamdeset odsto - ali na delu sa pravilnicima opadne na otprilike trećinu. Zato se i kaže: najbitnije je savladati pravilnike.

Kako se najbolje pripremiti - skripte, knjige i kursevi

Literatura za ispit je obimna i konfuzna za početnike. Zvaničan spisak se nalazi na sajtu ministarstva, ali u praksi ga je teško samostalno protumačiti. Zato su se kao najpopularniji resurs nametnule skripte - sažeti materijali koji prate program i sadrže ključne članove zakona, konvencija i pravilnika. Na forumima se često pominju dve vrste skripti: one starijeg datuma, koje su i dalje korisne ali zahtevaju dopunu, i potpuno ažurirana verzija koja se redovno dopunjuje novim propisima. Cena kvalitetne skripte kreće se oko hiljadu do dve hiljade dinara i može se nabaviti preko interneta, često sa dodatnim materijalima poput primera procene rizika i spiska štetnosti.

Pored skripte, gotovo svi koji su položili preporučuju i čitanje kompletnih zakonskih i podzakonskih akata. Posebnu pažnju treba posvetiti Pravilniku o bezbednosti mašina (iako neki tvrde da se ne polaže, iskustva pokazuju suprotno - pitanja se pojavljuju), Pravilniku o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu, Pravilniku o proceni rizika, kao i svim posebnim pravilnicima za građevinu, električnu energiju, buku, vibracije i azbest. Takođe, treba proučiti i Zakon o radu, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, kao i Ustav Republike Srbije u delu koji se tiče prava iz radnog odnosa.

Što se tiče organizovanih pripremnih kurseva, iskustva su podeljena. Obuke koje nude specijalizovane obrazovne ustanove traju od pet do šest nedelja i koštaju od dvadeset pet do trideset hiljada dinara. Prednost je što polaznici dobijaju sistematizovano gradivo i objašnjenja nejasnih delova, ali mnogi iskusni kandidati tvrde da je uz dobru skriptu i disciplinovano samostalno učenje moguće proći i bez dodatnih troškova. Jedan od saveta sa foruma glasi: „Ako već idete na kurs, prvo naučite osnovno, pa onda na obuku da vam se gradivo poveže.“

Poslednjih godina sve više ljudi koristi i internet resurse - forume, diskusione grupe i mreže - kako bi razmenili iskustva, pitanja sa ispita i materijale. Na taj način se može steći realna slika o tome šta ispitivači u datom trenutku najviše pitaju. Ipak, oslonac moraju biti izvorni propisi, jer komisija ume da postavi i pitanje koje nije u skripti.

Kako izgleda dan ispita - iz prve ruke

Ispit počinje ujutru u devet sati, u zgradi nadležne uprave. Kandidati se okupljaju, prozivaju po azbučnom redu i ulaze u prve prostorije. Obično se kreće ili od međunarodnog prava ili od radnog prava, zavisno od slobodnih kapaciteta. U svakoj sobi sede po tri kandidata. Izvlači se papirić sa tri pitanja; dok prvi odgovara, ostali imaju nekoliko minuta da razmisle ili naprave beleške. Ispitivači su po iskustvima korektni, ali ne tolerišu potpuno neznanje. Kada se napravi zastoj, obično dobacuju potpitanja - „pomažu, ali samo ako vide da ste učili“.

Nakon položena prva dva usmena dela, sledi pismeni deo u posebnoj sali. Na stolu su dozvoljeni samo papiri sa spiskom opasnosti, štetnosti i metodologijom. Ranije je bilo moguće služiti se celokupnom literaturom i laptopom, ali su pravila pooštrena. Zato je pametno unapred kod kuće napisati procene rizika za više različitih radnih mesta - od kancelarijskog radnika do varioca - i sa sobom poneti te primere. Dva sata pišete, a za to vreme niko aktivno ne nadgleda, tako da se štiklira i dogovara prepisivanje ako neko ima sreće, ali se ne preporučuje oslanjanje na to. Nakon predaje procene, prelazi se na završni usmeni deo.

Tu nastupa „najteža faza“ - odbrana procene rizika i odgovaranje na pitanja iz pravilnika. Ispitivač brzo pregleda šta ste napisali, postavlja par pitanja o metodi i zaključku, a zatim prelazi na izvučena pitanja. Ako ste odgovorili precizno i bez oklevanja, sve se završi za petnaestak minuta. Ukoliko se mučite, slede potpitanja iz drugih pravilnika, što može produžiti agoniju. Prolaznost u ovom delu često zavisi od toga koliko se demonstriralo logičko povezivanje propisa, a ne samo napamet naučeno bubanje.

Koliko vremena je potrebno za pripremu?

Na osnovu brojnih iskustava sa foruma, optimalno vreme za pripremu je dva do tri meseca redovnog učenja. Pod redovnim se podrazumeva učenje od najmanje dva sata dnevno, šest dana u nedelji. Oni koji su zaposleni teško uspevaju da savladaju gradivo za kraće vreme, dok studenti ili lica na porodiljskom odsustvu katkad prolaze i sa intenzivnim dvonedeljnim vežbanjem - ali samo uz već postojeće predznanje. Uobičajeni recept je: prvih mesec dana prelaziti kompletnu literaturu, potom nedelju dana posvetiti izradi primera procene rizika, a poslednje dve nedelje isključivo vežbati pitanja i obnavljati najkritičnije pravilnike.

Ne treba potcenjivati ni psihičku pripremu. Sam dan ispita je dug - neretko i šest sati neprekidnog naprezanja. Trema može blokirati i najbolje pripremljene, pa se savetuje da se prethodno ode na slušanje ispita (što je dozvoljeno), kako bi se upoznali atmosfera, ispitivači i aktuelne teme.

Plate, zapošljavanje i gde tražiti posao

Jedno od najčešćih pitanja glasi: „Vredi li prolaziti kroz sve ovo, ima li posla i koliko se plaća?“ Odgovor nije jednoznačan, ali trendovi su ohrabrujući. Preduzeća sve više shvataju da ne mogu da funkcionišu bez lica zaduženog za bezbednost i zdravlje na radu, a kazne za nepoštovanje propisa su visoke. Zato je potražnja za ovim kadrom stabilna i raste iz godine u godinu.

Početnici, bez obzira na obrazovanje, najlakše se zapošljavaju u proizvodnim firmama, građevinskim preduzećima, ustanovama poput domova zdravlja, ili fabrikama. Tu su zarade na početku blizu prosečne plate, ali uz iskustvo i položenu stručni ispit rastu na iznose od osamdeset do sto hiljada dinara. Veliki poslodavci, posebno strane kompanije, plaćaju ove pozicije znatno izdašnije - kod njih se menadžeri bezbednosti mogu kretati i u rasponu od nekoliko hiljada evra mesečno. Naravno, reč je o ljudima sa fakultetskim diplomama, višegodišnjim iskustvom i poznavanjem evropskih standarda.

Rad u agencijama za bzr donosi drugačiju dinamiku - posla ima napretek, ali je konkurencija velika i odgovornost često prebačena na pojedinca. Zarade variraju; neki terenski inženjeri prijavljuju minimalac plus dnevnice, dok oni koji rade na složenim projektima i revizijama mogu dostići i četvorocifrene evre. Ukoliko ciljate na agenciju, diploma tehničkog fakulteta je skoro neophodna.

Za one koji nemaju fakultet, ali su položili ispit, realnost je da se posao češće nalazi u manjim preduzećima ili javnim ustanovama, gde je plata solidna ali ne i vrtoglava. Ipak, kako se na forumima često ističe, „sve je stvar veze i snalaženja“ - uz dobru preporuku, moguće je upasti i na mesto koje formalno zahteva viši stepen obrazovanja.

Saveti iskusnih i najčešće greške

Analizom višegodišnjih diskusija izdvaja se nekoliko univerzalnih preporuka za buduće polagače:

• Ne oslanjajte se samo na skriptu - ona je sjajna početna tačka, ali ispitivači itekako znaju koja pitanja su u njoj, pa namerno postavljaju i ona koja je zaobilaze.
• Napravite svoju bazu primera procene rizika - izradite po jedan primer za nekoliko tipičnih zanimanja (administrativni radnik, vozač, zavarivač, radnik na sezonskim poslovima). Vežbajte ih do automatizma, a na ispitu ćete lako prilagoditi kad dobijete konkretan nalog.
• Naučite konkretne brojeve i definicije - granične i akcione vrednosti buke (85 dB i 80 dB), vibracija, visina za rad na visini (2 m prema Pravilniku o radnim mestima), osvetljenost radnih prostorija (150-300 luxa), prijava gradilišta, plan izvođenja radova, sve su to omiljena pitanja.
• Posebnu pažnju obratite na pravilnike koji su nedavno menjani - Pravilnik o preventivnim merama, o bezbednosti mašina, o merama za trudnice i mlade.
• Izbegavajte nepotrebno detaljisanje - ispitivači žele konkretan, precizan odgovor. Ako krenete da pričate opširno, bez suštine, često vas prekidaju i to može zbuniti.
• Prisustvujte slušanju ispita - to je besplatno i daje vam priliku da vidite kako komisija funkcioniše, šta se ponavlja i kakvu atmosferu da očekujete. Podaci sa foruma se brzo menjaju; lično prisustvo je neprocenjivo.

Novine u zakonodavstvu - šta nas čeka?

Bezbednost i zdravlje na radu je oblast koja se dinamično menja. U pripremi je ili je nedavno donet niz izmena koje će dodatno definisati ko može da obavlja ove poslove. Prema najavama, uvodi se licenca za lica za bezbednost, koja će zavisiti od nivoa obrazovanja i sakupljenih bodova na seminarima. Planira se i da samo lica sa visokim obrazovanjem tehničke struke mogu biti licencirana za rad u agencijama. Ove promene imaju za cilj da podignu kvalitet usluga i smanje broj nestručnih lica koja se bave ovom delatnošću.

Za sve koji planiraju karijeru u BZR, ovo znači da je ulaganje u fakultetsko obrazovanje dugoročno isplativo. Čak i ako sada možete polagati sa srednjom školom, fakultet iz oblasti bezbednosti, zaštite na radu, tehnologije ili medicine rada biće vam vetar u leđa kod svih budućih usavršavanja i napredovanja. Na forumima se često sreću komentari poput: „Ja sam položila ispit kao medicinska sestra i radim u domu zdravlja; kolege sa fakultetom me gledaju sa prekorom, ali tako je zakon dozvolio. Kad dođe novo pravilo, verovatno će se distanca povećati.“

Zaključak - da li je vredno truda?

Odgovor je, bez dvoumljenja, pozitivan. Posao lica za bezbednost i zdravlje na radu nosi veliku odgovornost, ali i pristojnu egzistenciju, stalnu potražnju i mogućnost stalnog učenja. Zanimanje je dinamično - nijedan dan nije isti: obilazite gradilišta, proveravate opremu, edukujete zaposlene, sarađujete sa menadžmentom. Utisak sa foruma je jasan: iako je ispit težak, a materije mnogo, oni koji ga polože retko se pokaju. „Mučila sam se tri meseca, ali sad, kada držim uverenje u rukama, znam da je to bila najbolja odluka u karijeri“ - glasi jedna od najčešće ponavljanih poruka.

Pripremite se temeljno, ne preskačite nijedan pravilnik, idite na slušanje ispita i, što je najvažnije, ostanite mirni. Komisija nije tu da vas obori, već da proveri da li ste zaista spremni da preuzmete odgovornost za bezbednost drugih ljudi. U tome i jeste suština ovog poziva - sprečiti povrede, sačuvati živote i izgraditi kulturu bezbednosti tamo gde je do juče vladala nebriga. A to je posao koji zaslužuje svaki minut uloženog učenja.