Kako napisati i izdati knjigu - potpuni vodič za autore početnike

Kako napisati i izdati knjigu - vodič za sve koji sanjaju o objavljenom delu

Svako ko je ikada osetio potrebu da svoje misli, priče ili iskustva pretoči u pisani oblik, zna koliko je taj unutrašnji poriv snažan. Pisanje knjige deluje kao ogroman poduhvat, planina na koju se treba popeti bez ikakve opreme. A onda, kada se rukopis završi, nameće se još jedno pitanje - kako izdati knjigu i pronaći put do čitalaca. Ovaj vodič nastao je upravo za one koji se nalaze na početku tog puta, koji imaju ideju, želju i volju, ali im nedostaju konkretne informacije o tome šta ih sve čeka.

Od čega početi - važnost polazne tačke

Zamislite da neko odluči da gradi kuću, a nema ni plan, ni nacrt, ni ideju o tome gde će graditi. Jednostavno počne, pa šta bude. Kolike su šanse da će ta kuća biti funkcionalna, stabilna i lepa? Isto važi i za proces pisanja romana. Bez osnovne ideje, bez bilo kakvog plana ili barem polazne tačke, pisanje se lako može pretvoriti u lutanje bez cilja.

Nije neophodno da znate kako će se vaša priča završiti. Mnogi autori priznaju da i sami otkrivaju kraj tek tokom pisanja. Ali morate znati o čemu pišete. Ta osnova, ta početna ideja, jeste ono oko čega ćete graditi celu priču. Ona će se vremenom granati, rasti, menjati, ali bez nje nema ni početka. Zato je prvi korak uvek isti - sedite i razmislite o tome šta vas vuče ka pisanju. Koja je to tema, osećaj, pitanje ili iskustvo koje želite da podelite sa svetom.

Organizacija - ključ uspešnog pisanja

Pisanje jeste talenat, ali je organizacija podjednako važna. Dok poezija može da potekne iz jednog daha, iz trenutka nadahnuća, pisanje romana je dugotrajan proces koji zahteva samokontrolu, strpljenje i disciplinu. Neki autori rade na svojim istorijskim romanima godinama - istražuju epohe, način govora, oblačenja, ishrane, taktike ratovanja. Svaki detalj mora biti verodostojan.

Šta znači biti organizovan u pisanju? To pre svega znači:

• Napraviti plan - čak i ako je u pitanju samo okvirni sadržaj sa nekoliko rečenica za svako poglavlje.
• Odrediti vreme za pisanje - svakodnevno, makar i po pet minuta. Redovnost je važnija od količine.
• Pripremiti materijal - ako pišete o nečemu što zahteva istraživanje, sakupite podatke unapred.
• Voditi beleške - ideje dolaze u neočekivanim trenucima. Zapišite ih odmah.

Inspiracija - mit i stvarnost

Mnogi početnici čekaju inspiraciju kao kišu u pustinji. Ali inspiracija nije nešto što dolazi spolja - ona se kreira, neguje i priziva. Jedan od najvećih pisaca dvadesetog veka, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, govorio je da pisac treba da posmatra svet oko sebe, da sluša, pamti zvukove, reči, emocije. Inspiracija je za amatere - profesionalci jednostavno sednu i rade svoj posao.

Postoji jednostavna vežba koja može da vam pomogne da prevaziđete blokadu pred praznim papirom: odaberite tri nasumične reči - na primer, drvo, drvoseča, gnezdo - i počnite da pišete koristeći te reči u prve dve rečenice. Pišite brzo, bez preteranog razmišljanja, pet minuta. Videćete da je inspiracija veoma podložna dresuri - ona je uvek tu, samo je potrebno navići je da dolazi na zakazane sastanke.

Proces pisanja - od prve rečenice do poslednje tačke

Kada imate ideju i okvirni plan, vreme je da počnete sa pisanjem. I tu se mnogi suočavaju sa najvećim izazovom - kako istrajati. Pisanje romana od tri stotine i više stranica deluje zastrašujuće, ali kada se razloži na manje celine, postaje mnogo podnošljivije.

Evo nekoliko praktičnih smernica za proces pisanja knjige:

• Podelite delo na poglavlja. Ako je svako poglavlje dužine oko desetak stranica, a roman ima petnaest poglavlja, to je sto pedeset stranica - sasvim dovoljno za jedan roman.
• Svako poglavlje neka ima svoju malu celinu - uvod, razradu i zaključak, ili bar neku tenziju koja vodi ka sledećem poglavlju.
• Izbegavajte prazne scene u kojima se ništa ne dešava. Svaka scena treba da nosi deo priče.
• Pazite na opisivanje - ni previše detalja, ni previše dijaloga. Ravnoteža je ključna.

Kada završite prvu verziju rukopisa, ostavite ga na mesec ili dva. Nemojte ga čitati, ne razmišljajte o njemu. Kada mu se vratite svežih očiju, videćete stvari koje ranije niste primećivali - nelogičnosti, stilske greške, mesta koja mogu da se poboljšaju. Ovo je trenutak kada počinje redigovanje i doterivanje teksta.

Likovi - srce svake priče

Likovi su ono što čitaoca vezuje za priču. Bez dobrih likova, ni najuzbudljivija radnja neće ostaviti snažan utisak. Svaki lik mora imati svoju dubinu - prošlost, sadašnjost, želje, strahove, mane i vrline. Savršeni likovi su dosadni. Lik koji sve može, sve zna i sve ume nije zanimljiv jer mu ništa ne predstavlja pravi izazov.

Kada osmišljavate likove, postavite sebi sledeća pitanja:

• Odakle dolazi ovaj lik? Kakva je njegova prošlost?
• Šta ga motiviše? Šta želi da postigne?
• Čega se plaši? Koje su njegove najveće mane?
• Kako se nosi sa konfliktima i izazovima?

Ne morate sve ove informacije direktno uključiti u priču, ali vi kao autor morate poznavati svoje likove jednako dobro kao što poznajete sami sebe. To će se osetiti u svakom dijalogu, svakoj odluci i svakom postupku koji vaš lik napravi.

Lektura i korektura - neophodni koraci pre objavljivanja

Jedna od najčešćih grešaka autora početnika jeste uverenje da je rukopis spreman za izdavača onog trenutka kada je poslednja rečenica napisana. To je daleko od istine. Lektura i korektura su neophodni koraci koje svaki rukopis mora da prođe pre nego što ugleda svetlost dana.

Šta podrazumeva lektura? To je detaljno iščitavanje teksta sa ciljem ispravljanja:

• Pravopisnih i gramatičkih grešaka
• Stilskih nedoslednosti
• Nelogičnosti u radnji
• Predugačkih ili nezgrapnih rečenica

Dobar lektor može da učini čuda za vaš tekst. Cena lekture varira, a najčešće se obračunava po stranici. U Srbiji, cene se kreću od nekoliko stotina do preko hiljadu dinara po autorskom tabaku, u zavisnosti od iskustva i reputacije lektora. Postoje i frilens platforme na kojima možete pronaći lektore različitih profila i cenovnih kategorija.

Pored lektora, neprocenjiva je i uloga dobrog urednika. Urednik ne ispravlja samo greške - on sagledava delo u celini, daje sugestije za poboljšanje strukture, radnje, likova. Mnogi autori priznaju da je upravo urednik taj koji je njihovom rukopisu dao konačni sjaj.

Beta čitaoci - prvi sud o vašem delu

Pre nego što rukopis pošaljete izdavaču, bilo bi dobro da ga pročita nekoliko ljudi od poverenja. Beta čitaoci su osobe koje će vam dati iskrenu povratnu informaciju iz perspektive običnog čitaoca. Oni ne moraju biti stručnjaci za književnost - naprotiv, ponekad je bolje da to budu ljudi koji jednostavno vole da čitaju i umeju da prepoznaju dobru priču.

Od beta čitalaca možete saznati:

• Da li je radnja zanimljiva i da li drži pažnju
• Da li su likovi ubedljivi
• Da li postoje delovi koji su nerazumljivi ili dosadni
• Da li je kraj zadovoljavajući

Nemojte se plašiti kritike. Bolje je da čujete zamerke od beta čitalaca nego da vaša knjiga izađe sa greškama koje će primetiti svi. Konstruktivna kritika je najbolji prijatelj svakog autora.

Izdavačke kuće u Srbiji - kako funkcioniše sistem

Kada je rukopis spreman - lektorisan, ispravljen, pročitan od strane beta čitalaca - dolazi trenutak kada treba da se odlučite kako ćete ga objaviti. U Srbiji postoji nekoliko puteva do objavljivanja knjige, a svaki ima svoje prednosti i mane.

Velike izdavačke kuće retko objavljuju prvenac nepoznatog autora. One uglavnom rade sa već afirmisanim piscima, javnim ličnostima, novinarima, glumcima - ljudima čije ime samo po sebi prodaje knjigu. To ne znači da je nemoguće - dešava se, ali su šanse male. Ukoliko velika kuća ipak prihvati vaš rukopis, prednosti su značajne: profesionalna lektura, distribucija u velikim lancima knjižara, marketing i promocija.

Male izdavačke kuće često nude drugačiji model saradnje - autor učestvuje u troškovima štampanja, a izdavač se brine o lekturi, prelomu, dizajnu korica, distribuciji. Troškovi se kreću od nekoliko stotina do preko hiljadu evra, u zavisnosti od tiraža, broja stranica i dogovora sa izdavačem. Iako ovo na prvi pogled deluje nepovoljno, za mnoge autore to je jedini način da vide svoje delo objavljeno.

Samoizdavaštvo podrazumeva da autor preuzima celu organizaciju na sebe - od lekture i preloma, preko štampe, do prodaje. Ovo je najteži put, ali i put koji autoru daje potpunu kontrolu nad svakim aspektom knjige. Problem je što knjižare uglavnom ne sarađuju sa fizičkim licima, pa distribucija postaje gotovo nemoguća bez posrednika.

Kako poslati rukopis izdavaču

Kada se odlučite za izdavačku kuću, sledi priprema rukopisa za slanje. Evo šta je obično potrebno:

• Kratko motivaciono pismo - nekoliko rečenica o vama i vašem delu.
• Sinopsis - sažetak radnje koji uključuje sve ključne događaje, uključujući i kraj. Sinopsis ne treba da bude duži od jedne ili dve stranice.
• Odabrani delovi teksta - obično prvih dvadeset do pedeset stranica.

Važno je da rukopis bude u digitalnoj formi, u Word formatu, font Times New Roman veličine 12, sa standardnim marginama. Tekst ne treba da bude formatiran na poseban način - izdavač će se pobrinuti za prelom.

Jedna stvar koju mnogi zaboravljaju: izdavači su zatrpani rukopisima. Prođe i po nekoliko meseci dok ne dobijete odgovor. Nije neuobičajeno da morate da pošaljete podsetnik. Ali nemojte odustati - strpljenje je deo procesa.

Šta sa autorskim pravima, ISBN-om i CIP-om

Kada govorimo o objavljivanju knjige, neizbežno se nameću pitanja o autorskim pravima, ISBN broju i CIP katalogizaciji. Evo kratkog objašnjenja:

ISBN je međunarodni standardni broj knjige. Dodeljuje ga Narodna biblioteka Srbije i on je jedinstven za svako izdanje. Bez ISBN-a, knjiga zvanično ne postoji u bibliotečkom sistemu.

CIP je katalogizacija u publikaciji - skup podataka o knjizi koji se štampa na poleđini naslovne strane. I njega dodeljuje Narodna biblioteka Srbije, odnosno Biblioteka Matice srpske za izdanja iz Vojvodine.

Autorska prava su zaštićena samim činom stvaranja dela - nije potrebna nikakva posebna registracija. Ipak, preporučuje se da sa izdavačem potpišete ugovor koji jasno definiše prava i obaveze obe strane: koliki je tiraž, koliki je honorar, na koliko godina ustupate prava, na koje se teritorije odnosi ugovor.

Budite oprezni sa ugovorima. Čitajte ih pažljivo, a po potrebi se konsultujte sa nekim ko se razume u autorska prava. Ima slučajeva da autori godinama ne dobiju ni dinara od prodaje svojih knjiga, iako su one bile veoma tražene.

Koliko košta izdavanje knjige

Troškovi izdavanja knjige u Srbiji značajno variraju u zavisnosti od obima posla i načina na koji se odlučite da objavite svoje delo. Evo okvirnih stavki:

• Lektura i korektura - od 200 do 500 evra za roman prosečne dužine.
• Prelom teksta i dizajn korica - od 100 do 300 evra.
• Štampa - za tiraž od 500 primeraka, cena se kreće od 300 do 600 evra, u zavisnosti od broja stranica i kvaliteta papira.
• ISBN i CIP - simbolični troškovi, obično nekoliko hiljada dinara.

Ukupno, objavljivanje knjige može da košta od 800 do 1.500 evra, a često i više. Zato je važno da unapred razmislite o svom budžetu i o tome šta tačno očekujete od objavljivanja.

Što se zarade tiče, ona je kod nas, nažalost, retka. Honorari se kreću od 5 do 10 odsto od prodajne cene knjige, a tiraži su obično mali - nekoliko stotina primeraka za prvo izdanje. Pisci u Srbiji pišu iz ljubavi, ne zbog novca. To ne treba da vas obeshrabri, ali je važno da budete realni u svojim očekivanjima.

Distribucija i marketing - kako doći do čitalaca

Sama objava knjige samo je pola posla. Druga polovina je distribucija i promocija. Ako niko ne zna za vašu knjigu, ona će završiti na poslednjoj polici, dole levo, pored vrata za magacin - i tamo će ostati.

Velike izdavačke kuće imaju razvijenu distributivnu mrežu i vaša knjiga će se naći u velikim lancima knjižara. Manji izdavači takođe mogu da distribuiraju knjige, ali je pitanje na koje će police stići - vidno mesto ili neki ćošak. Pozicija u knjižari zavisi od mnogo faktora: koliko je autor poznat, koliko izdavač ulaže u marketing, koliki je tiraž.

Što se marketinga tiče, danas su društvene mreže moćan alat za autore. Fejsbuk stranice, Instagram profili, blogovi - sve to može da vam pomogne da izgradite publiku i pre nego što knjiga bude objavljena. Ličnost autora je danas važnija nego ikada ranije. Čitaoci žele da znaju ko stoji iza knjige, kakva je ta osoba, šta je inspiriše.

Pisanje pod pseudonimom i anonimnost

Mnoge autore zanima da li je moguće objaviti knjigu pod pseudonimom ili anonimno. Odgovor je - da, moguće je. Pseudonimi su uobičajena pojava u književnosti i izdavači ih prihvataju. Ako pišete nešto što je veoma lično, autobiografsko, ili jednostavno ne želite da vaše ime bude javno izloženo, pseudonim je sasvim legitimno rešenje.

Međutim, potpuna anonimnost je teže izvodljiva. Izdavač će uvek znati ko ste, a i ugovor se potpisuje pravim imenom. Pseudonim je, dakle, javna maska - ali iza nje i dalje stojite vi, sa svim pravima i obavezama koje iz toga proizlaze.

Izdavanje na stranom tržištu

Neki autori sanjaju o tome da njihova knjiga bude prevedena i objavljena u inostranstvu. Ovo je moguće, ali veoma zahtevno. Prvi korak je kvalitetan prevod na engleski ili neki drugi jezik. Prevod mora biti toliko dobar da izgleda kao da ga je pisao maternji govornik - a to košta. Cene profesionalnih prevodilaca su visoke, a loš prevod može da upropasti i najbolju knjigu.

Nakon prevoda, sledi potraga za literarnim agentom. Agenti su posrednici između autora i izdavačkih kuća. U zemljama poput Sjedinjenih Država i Velike Britanije, gotovo je nemoguće doći do velikog izdavača bez agenta. Agenti primaju ogroman broj upita svake nedelje, pa je konkurencija ogromna. Ali ako vaša knjiga zaista ima ono nešto, šansa postoji.

Postoje i konkursi za neobjavljene rukopise - neki od njih nude objavljivanje pobedničkog rukopisa kao nagradu. Ovo je odličan put za autore koji tek ulaze u svet izdavaštva.

Šta se najviše čita - trendovi i ukusi publike

Pitanje koje mnogi postavljaju glasi: šta se najviše čita u Srbiji? Odgovor nije jednostavan. Ljubavni romani, krimići, trileri i epska fantastika su žanrovi koji tradicionalno dobro prolaze. Ali to ne znači da treba da pišete nešto samo zato što je popularno. Najbolje je pisati o onome što vas istinski zanima i u čemu ste dobri.

Žene čine većinu kupaca knjiga, pa ne čudi što ljubavne tematike imaju dobru prođu. Ali i među najtraženijim žanrovima ima odlično napisanih knjiga, kao i onih koje su čisti proizvod trenda. Kvalitet uvek nađe svoj put do čitalaca, makar i sporije nego što bismo želeli.

Jedna zanimljiva pojava je i brza kupovina pod dejstvom reklame - knjige koje se prodaju u ogromnim tiražima, a onda se posle godinu dana preprodaju kao nepročitane. To je svet bestselera, ali to ne mora biti vaš svet. Mnogo je važnije da stvorite delo koje će trajati, koje će neko voleti i kome će se vraćati.

Saveti za kraj - šta je zaista važno

Nakon svega rečenog, najvažniji savet je - pišite. Ne čekajte savršene uslove. Ne čekajte da inspiracija dođe. Ne čekajte da neko drugi odobri vašu ideju. Ako imate priču u sebi, ako vas svrbe prsti svaki put kada vidite prazan papir, onda je vreme da počnete.

Pisanje knjige je putovanje koje će vas promeniti. Na tom putu ćete se suočiti sa samim sobom, sa svojim strahovima, sumnjama, ali i sa svojom snagom i kreativnošću. I kada konačno budete držali svoju knjigu u rukama - bez obzira na to da li je objavila velika izdavačka kuća, mali izdavač, ili ste je sami odštampali - osetićete nešto što se ne može opisati rečima.

Neka vaša želja za pisanjem dobije oblik. Neka se razvije u priču, u roman, u knjigu. A onda, kada dođe vreme, podelite je sa svetom. Jer svaka ispričana priča menja svet - makar i na najmanji mogući način.

Proces pisanja i izdavanja knjige nije lak, ali je vredan svakog truda. Od prve ideje do objavljenog dela prođe mnogo vremena, mnogo sumnji, mnogo prepravljanja. Ali na kraju, kada neko pročita vašu knjigu i kaže vam da ga je dirnula, nasmejala, rasplakala ili naterala na razmišljanje - znate da je sve to imalo smisla.